Izvor: RTS

Novi zakon je u pripremi i potrebno je sa Evropskom unijom usaglasiti još samo nekoliko direktiva.

"To predviđa kompletnu zabranu pušenja u zatvorenom prostoru u svim javnim objektima. Takođe, borba protiv ne samo klasičnog duvana nego i protiv korišćenja nargila, elektronske cigarete", ističe Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Srmena Krstev, predsednik Republičke stručne komisije za kontrolu duvana i nacionalni koordinator SZO, objašnjava da se dugoročno smanjuje broj bolesti, veliki su troškovi za lečenje, dolazi do gubitka radne sposobnosti pluća.

Od 2010. godine pušenje je zabranjeno u svim radnim prostorima, ali ne i u ugostiteljskim objektima što bi sada trebalo da se dogodi.

Ugostitelji strahuju da će imati manje posla.

"Mi se zalažemo na drugi način – da restorani i vlasnici koji odluče da nema pušenja u njihovim restoranima da se stimulišu na određeni način kako bi imali interesa da rade", navodi Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES.

Prošle godine prihod u državnom budžetu od akciza na duvan je skoro 100 milijardi dinara. Na taj prihod računaju sve države. Međutim, prema podacima SZO, troškovi lečenja obolelih od posledica uticaja duvanskog dima i bolovanja su četiri puta veći.

"Činjenica je, prema procenama SZO, da u Srbiji godišnje od lošeg kvaliteta vazduha umre 6.000 ljudi, a od posledica konzumiranja duvana godišnje umre 15.000 ljudi. Krajnje je vreme da svaki pojedinac shvati da nanoseći štetu sebi i svom zdravlju, skraćujući život, hendikepira i svoje najbliže i istovremeno zagađuje životnu sredinu", napominje ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

U Americi je, na primer, za 25 godina od kada se sprovode striktne zabrane pušenja stopa umiranja od malignih bolesti pala za 27 odsto. Švedska zabranjuje pušenje i na otvorenim javnim mestima i ima cilj da do 2025. bude zemlja bez duvanskog dima.