Izvor: RTS

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je rekao da zimi dolazi do većih prekoračenja zagadjujućih materija u odnosu na granične vrednosti, ali da se kvalitet vazduha ocenjuje na godišnjem nivou tako da se ne može reći da je vazduh u Srbiji sličan onom u Pekingu.

"Uvek u Srbiji tokom zime imamo mnogo individualnih ložišta i starih automobila. Tamo gde je velika populacija dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti što svakako nije dobro", rekao je Radović.

Na zagadjenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta, kao što su Kosjerić i Užice, koji se nalaze u kotlinama.

Prema njegovim rečima, kvalitet vazduha u Srbiji je sličan kao u zemljama u regionu – bolji smo od BiH, a lošiji od Madjarske.

Najčistiji vazduh udišu gradjani u Skandinaviji, gde se ulaže mnogo više novca u zaštitu životne sredine.

Radović ističe da se radi na smanjenju aerozagadjenja i dodaje da to nije proces koji se može uraditi preko noći, te da je neophodno napraviti sistemske mere.

Prema njegovim rečima, Bor bi bio najkritičniji, ali investicijom od 200 miliona evra u novu topionicu, on se više ne nalazi na listi zagadjenih gradova.

Takodje, EPS sprovodi projekte od nekoliko stotina miliona evra koji se tiču smanjenja aerozagadjenja.

"Naše resorno ministarstvo ima program pošumljavanja i naredne godine uložiće u menjanje kotlarnica u lokalnim samoupravama širom Srbije", naveo je Radović.

Kako je dodao, Ministarstvo energetike će naredne godine početi s fondom za energetsku efikasnost, jer naši objekti troše više energije i samim tim prouzrokuju više aerozagadjenja, a prva preporuka UN je da se smanji zavisnost od fosilnih goriva.

Aerozagadjenje je globalni problem – devet od deset ljudi na Zemlji ima problem sa zagadjenim vazduhom, izneo je Radović procene Svetske zdravstvene organizacije.