Izvor: Tanjug

Jedno od najznačajnijih rešenja za građane odnosi se na određivanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći, rekla je Kuburovićeva i dodala da su definisane tri grupe potencijalnih korisnika.

Prema njenim rečima, prvu grupu čine lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečji dodatak saglasno relevantnim zakonima. Drugu grupu čine oni koji ne ispunjavaju uslove, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove.

Ona je dodala da su Predlogom zakona obuhvaćeni građani za koje je na osnovu raspoloživih podataka procenjeno da se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji, a što je utvrđeno analizom Svetske banke i podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i građani koji bi snošenjem troškova pravne pomoći faktički bili izjednačeni sa prvom grupom.

Treću grupu lica čine pripadnici ranjivih, odnosno društveno osetljivih grupa, koia automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonima, rekla je Kuburovićeva.

"Usvajanje i primena Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći doprineće većoj efikasnosti pravosuđa u celini, s obzirom da se uz stručnu pomoć kvalifikovanih pružalaca, očekuje smanjenje broja novih postupaka pred sudom za one predmete u kojima je moguće doći do rešenja bez pokretanja sudskog postupka, a takođe će doprineti smanjenju troškova vođenja sudskih postupaka", rekla je Kuburovićeva.

Predviđeno je, kaže Kuburovićeva, da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža i diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat.

Ta odredba, premanjenim rečima, omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, zaštita prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom i drugo).

Jedna od najznačajnijih novina koju donosi Predlog zakona jeste i utvrđivanje načina finansiranja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, kaže Kuburović, i to kroz sredstva budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje.

Iz budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora.

Prema njenim rečima, Predlogom zakona uvodi se kontrola kvaliteta i odgovornost za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, što će poboljšati kvalitet pravne pomoći i podrške koja se pruža građanima.

Uvodi se i Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka, što će doprineti i dostupnosti informacija građanima. Prelaznim odredbama Predloga zakona uvodi se i obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to nisu još uvek učinile, da formiraju službu besplatne pravne pomoći, čime se unapređuje dostupnost besplatne pravne pomoći i u manjim jedinicama lokalne samouprave širom Srbije.

Kuburovićeva je rekla i da je odložena primena odredaba o besplatnoj pravnoj pomoći u prekograničnim sporovima do pristupanja Evropskoj uniji.

Početak primene zakona predviđen je za oktobar 2019. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu, zaključila je Kuburovićeva.