Izvor: Kurir

Dekan Šumarskog fakulteta sa Katedre za bujice i eroziju Ratko Ristić rekao je da se može očekivati povećanje vodostaja reka kada sneg koji je pao počne da se topi.

Prema njegovim rečima, vodostaji prvog reda su pod kontrolom i tu ne treba očekivati iznenađenja, ali su rizičniji mali tokovi, čije je održavanje u nadležnosti lokalnih samouprava.

"Lokalne samouprave treba da imaju spremne planove za odbranu od poplave. Imamo rečne slivove koji su puni đubreta, koje veća voda pokrene do prvog suženja i tada dolazi do problema i izlivanja reka", naveo je Ristić.

On navodi da je erozivnim tlom pokriveno 75 odsto teritorije Srbije, čemu je doprinelo preterano i neplansko sečenje šuma, a istovremeno postoji i 11.500 bujičnih vodotokova, koji u slučaju kiše nose veliku količunu i vode i mulja.

Ristić kaže da ne postoji pravilnost kad se javljaju poplave i gde će se one javiti. Kako napominje, bujice imamo svake godine, obično se javljaju u slivovima koji imaju obešumljeni prostor.

Budžetom iz 2018. godine planirano je 2,3 milijarde dinara za upravljanje vodama, oko 90 procenata je namenjeno zaštiti od poplava.

Ristić kaže da ta cifra nije mala, ali da nije dovoljna. "Srbiji treba 900 miliona evra da se investira i svake godine 90 miliona evra, da bi imali sigurnost", kaže Ristić.