Đedović Handanović je tom prilikom istakla da je RHE Đerdap 3 najveći energetski projekat koji Srbija razvija i ima potencijal da bude najveća baterija u čitavoj Evropi.

Ministarka je navela da će to Srbiji doneti višestruke koristi, mogućnosti za značajno skladištenje električne energije, povoljnu poziciju za balansiranje električne energije i integraciju čistijih izvora energije, ali i stabilnost domaće mreže.

Ona je ocenila da potpisani dokument predstavlja veliki korak napred u nastavku saradnje, koja traje više od šest decenija i bila je jedan od ključnih stubova sigurnosti snabdevanja električnom energijom građana i privrede obeju zemalja, pre svega zahvaljujući zajedničkom korišćenju potencijala Dunava i hidroelektrana Đerdap.

Prema njenim rečima, potpisivanje Memoranduma o razumevanju, koji će omogućiti razmenu informacija u vezi sa projektom, rezultat je višegodišnjeg rada naših timova jer su već završene preliminarne studije i analize.

Ministarka je rekla da Srbija ove godine započinje izradu prostorno-planske dokumentacije, kao i dela projektno-tehničke dokumentacije, dok zajednička radna grupa formirana sa rumunskom stranom obezbeđuje redovnu razmenu informacija i tehničkih podataka značajnih za realizaciju projekta.

Ona je podsetila na to da se projekat RHE Đerdap 3 razvija u skladu sa Sporazumom o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

Đedović Handanović je objasnila da je na osnovu tog sporazuma raspisan javni poziv za iskazivanje interesovanja kompanija koje bi mogle da učestvuju u projektu, dodajući da se na poziv odazvalo šest kompanija, a trenutno je u toku evaluacija dostavljenih prijava, koja će biti završena veoma brzo.

Ministarka je ukazala na to da će saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama nastaviti da se produbljuje kroz strateški dijalog koji počinje sutra i u okviru kojeg se očekuje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Srbije i SAD o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti.

Ona je napomenula da Srbija i Rumunija imaju dugogodišnju tradiciju dobrosusedskih i prijateljskih odnosa, posebno u oblasti hidroenergetskog sektora.

Đedović Handanović je rekla da je, oslanjajući se na dugogodišnju saradnju, potpisan još jedan sporazum od izuzetnog značaja za dalje produbljivanje partnerstva u oblasti energetike, koje traje još od 1963. godine, kada su tadašnja Jugoslavija i Rumunija potpisale Sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na Dunavu.

Ministarka je naznačila da je tim istorijskim sporazumom osnovana Zajednička jugoslovensko-rumunska komisija za Đerdap, čime je uspostavljen institucionalni okvir za uspešnu realizaciju i dugoročno upravljanje jednim od najznačajnijih zajedničkih infrastrukturnih projekata dveju zemalja.

Ona je dodala da je zajednička komisija do sada održala 104 sednice, od kojih je poslednja bila u novembru 2025. godine, što svedoči o kontinuitetu i snazi dugogodišnje saradnje u oblasti energetike.

Đedović Handanović je podsetila na to da je potpisan i Memorandum o razumevanju za izgradnju gasne interkonekcije Srbija–Rumunija, kapaciteta najmanje 1,6 milijardi kubnih metara godišnje, kao i Memorandum o razumevanju između nacionalnih gasnih kompanija.

Ministarka je najavila da će u toku 2027. godine biti završena naša deonica gasovoda od Mokrina do rumunske granice, u dužini od 13,1 kilometra, i time će Srbija biti povezana sa gasnim koridorom BRUA (Bugarska–Rumunija–Mađarska–Austrija), čime će naša zemlja već naredne godine dobiti novi pravac snabdevanja i dodatni izvor prirodnog gasa.

Takođe, kako je istakla, razmatra se rekonstrukcija i ponovno stavljanje u funkciju naftovoda za transport naftnih derivata između Srbije i Rumunije, čime bi se obezbedio sigurniji i efikasniji transport goriva.

Đedović Handanović je ukazala na to da su dve zemlje već povezale elektroenergetske prenosne sisteme, a ta povezanost dodatno je unapređena završetkom deonice Transbalkanskog koridora od Pančeva do rumunske granice.

Pored toga, kako je navela, kroz projekte Severnog koridora, planira se povećanje prekograničnog prenosnog kapaciteta na srpsko-rumunskoj granici za približno 500 megavata.

Sledeći cilj je povezivanje naših tržišta električne energije, dodala je ona, zaključivši da će Rumunija u narednom godinama biti jedan od najvažnijih energetskih partnera Srbije, posebno zato što je reč o prijateljskoj zemlji koja podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i proces evropskih integracija naše zemlje.

Boložan je naveo da Rumunija i Srbija imaju dugogodišnju uspešnu saradnju u energetskom sektoru, tokom koje hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 već decenijama uspešno rade i predstavljaju jedan od najvažnijih energetskih projekata za obe države.

On je naveo da su otvoreni razgovori o potencijalnom novom zajedničkom projektu kroz razmenu informacija u vezi sa reverzibilnom hidroelektranom Đerdap 3, sa ciljem da se bolje razumeju sve njene potencijalne koristi i uticaji.

Važno je da sagledamo njene ekonomske efekte, doprinos energetskoj sigurnosti i uticaj na životni standard naših građana, rekao je Boložan.

Tokom posete Bukureštu, Đedović Handanović i premijer Boložan održali su bilateralni sastanak, na kojem su razmatrane teme od zajedničkog interesa, izgradnja zajedničke infrastrukture i potencijali za produbljivanje saradnje.