Izvor: Novosti

Teška bolest, demencija, odlazak u dom, šlog posle kojeg je osoba nepokretna i bezbroj drugih nepredviđenih situacija, poput odlaska u inostranstvo, mogu da dovedu do potrebe da penzijom raspolaže druga osoba u ime penzionera.

Penzije mogu da primaju supružnici, deca, unuci, najbliži srodnici, i procedura za takav postupak nije komplikovana, ali mora da se ima valjan razlog i moraju da se prikupe potrebni dokumenti. U Fondu PIO kažu da, ukoliko penzioner želi da umesto njega druga osoba podiže penziju, to može da učini na sledeće načine:

- Ovlašćenjem u banci, ovlašćenjem koje je overio javni beležnik ili se isplata može vršiti na račun ustanove socijalne zaštite u kojoj je penzioner smešten - kažu u Fondu PIO. - Penzioner i ovlašćeno lice imaju obavezu da prijave Fondu svaku promenu koja je od uticaja na ostvareno pravo i obim korišćenja ostvarenog prava (na primer: statusne promene u vezi s kojima se dostavlja uverenje o životu, izvod iz matične knjige venčanih, umrlih...). Ovo važi i u slučaju promene imena, prezimena, adrese ili prebivališta.

Fond isplaćuje penzije i novčane naknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja na teritoriji Srbije, ali i druge države, u zavisnosti od prebivališta penzionera. Korisnici penzija i ostalih prava koji imaju prebivalište u Republici Srbiji mogu izabrati način na koji će im Fond isplaćivati penziju: tekući račun, kućna adresa, šalter isporučne pošte i na račun ustanove u koju je korisnik smešten. Penzionerima koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije, Fond isplaćuje penziju na devizni račun.

Međutim, i penzioner može promeniti način isplate. Isplata penzija i drugih prava može se realizovati i preko ovlašćenih lica. Međutim, šta je potrebno da bi drugo lice primalo penziju?

- Za podizanje penzije od strane drugog lica jedino je bitno voljno opredeljenje samog korisnika - ističu u Fondu. - Ukoliko se penzioner opredeli da ovlasti drugo lice da podiže njegovu penziju, odnosno novčanu naknadu, to može da učini na sledeće načine: kada se penzija uplaćuje na tekući račun - ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tekućem računu izdaje banka, u skladu sa svojom poslovnom politikom, i to ovlašćenje se ne dostavlja Fondu, a kada se penzija isplaćuje na kućnu adresu ili preko šaltera isporučne pošte - ovlašćenje overava javni beležnik i ono se dostavlja filijali Fonda koja vrši isplatu penzije.

Penzioner može da prima penziju i novčanu naknadu i na račun ustanove socijalne zaštite u kojoj je smešten, s tim što mora da dostavi Fondu rešenje o smeštaju u ustanovu, sa instrukcijom o uplatnom računu ili ugovor o smeštaju u dom za stara lica.

Međutim, ovakvo ovlašćenje nije dato jednom zauvek.

- Ovlašćenje važi najduže 12 meseci od dana njegovog izdavanja i vrlo je važno da penzioneri vode računa o isteku roka i da ga blagovremeno produže, ukoliko to žele, a neophodno je da to učine najmanje 30 dana pre isteka roka važenja ovlašćenja - naglašavaju u Fondu.

U slučaju da posle isteka roka važenja penzioner ne želi da produži ovlašćenje sa istim licem ili ne ovlasti drugo lice, potrebno je da o tome na vreme obavesti Fond i da se opredeli za neki drugi način isplate. Ukoliko izostane izbor daljeg načina isplate, Fond je prinuđen da mu penziju isplati na kućnu adresu, a ukoliko mu je prebivalište van Republike Srbije, Fond neće moći da izvrši isplatu dok se korisnik ne javi.

Penzioneri treba da znaju da ovlašćenje dato nekom u njihovo ime da podiže penziju mogu u svakom trenutku opozvati.

Koliko ljudi prima "tuđu" penziju?

Prema podacima Fonda PIO, u junu 2018. godine je 1.637 penzionera primilo penziju preko ovlašćenih lica, za 6.599 penzionera je penzija isplaćena na račun zakonitih staralaca, kao i 140 hranitelja i 6.758 roditelja maloletne dece - korisnika penzija.