Izvor: FoNet

Sasvim je verovatno da su u oba pomenuta slučaja mnogi konzumenti interneta bez veće muke uočili i etiketirali ovaj sadržaj kao lažan, a pogotovo je u slučaju hapšenja Trampa bilo olakšano proveriti verodostojnost, s obzirom da nijedan novinski portal nije pokrio tako značajnu i senzacionalističku vest, što bi hapšenje Trampa nesumnjivo bilo, piše Demostat.

Nesporno je, međutim, da je za drugi deo konzumenata interneta ovaj sadržaj delovao verodostojno i stvarno, pa je tako slučaj papa Franje i njegove lažne slike u blještavoj pufnastoj jakni dobio epitet na društvenoj mreži Tviter potencijalno ,,prvog pravog masovnog slučaja dezinformisanja, kreiranog uz pomoć veštačke inteligencije (AI)’’.

Autori lažnih slika iz su poznati. Tako je američki onlajn magazin intervjuisao jednog građevinskog radnika iz Čikaga koji je prvobitno postavio sliku pape koju je kreirala veštačka inteligencija na vebsajtu društvenih vesti i diskusionih foruma Redit, kao i u Fejsbuk grupi posvećenoj veštačkoj inteligenciji.

Prvobitna ideja koja se nalazila iza postavljanja fotografije bila je da ona bude primer generisane umetnosti, a da ne postane predmet globalne senzacije.

Sa druge strane, seriju fotografija navodnog hapšenja Trampa prvobitno je tvitovao Eliot Higins, osnivač sada već nadaleko poznatog projekta Bellingcat, nezavisnog međunarodnog kolektiva istraživača, istražitelja i građanskih novinara koji se fokusiraju na istraživanje društvenih mreža i otvorenih izvora kako bi ispitali različite teme.

Higins je fotografije podelio iako one nisu sadržale bilo kakav vodeni žig ili jasan znak njihove neverodostojnosti, što bi bila osnovna mera predostrožnosti onih koji se bave proveravanjem činjenica kako bi izbegli nenamerno širenje lažnog sadržaja.

Iza sintagne ,,generativni sistemi veštačke inteligencije" (AI alati) krije se zapravo vrsta tehnologije veštačke inteligencije (AI) koja može da proizvede različite vrste sadržaja, uključujući tekst, slike, audio i sintetičke podatke.

Iako generativni sistemi veštačke inteligencije postoje duže od pola godine, teško da može biti slučajnost  što su oni odigrali ključnu ulogu u incidentu masovnog dezinformisanja u istim sedmicama kada je druga tehnologija postala teme javnog  mnjenja širom sveta u obliku generativne veštačke inteligencije (AI) sa tekstualnim izrazom, ukazuje Demostat.

Široka diskusija u javnom mnjenju oko ChatGPT četbota i sledeće iteracije, GPT-4, koja, između ostalog, pruža kao rezultat i prihvata i tekst i sliku, teče paralelno sa novim izazovima nastalih od starijih, ali ništa manje uticajnih, generativnih AI alata sa vizuelnim rezultatima.

U skladu s tim, kraj marta definitivno predstavlja prekretnicu i, ujedno, početak nove ere za dezinformacije i njihovo širenje, u kojoj tehnološki napredak uvodi novu dinamiku u proizvodnju i širenje lažnog i namerno i nenamerno obmanjujućeg sadržaja, navodi se u analizi.

Iz perspektive dezinformacija, alati poput četbotova zasnovani na generativnoj veštačkoj inteligenciji daju korisnicima neposredan pristup rezultatima koji nisu nužno pouzdani ili tačni, dok vizuelni izrazi kao finalni proizvodi ovih alata daju zlonamernim akterima neviđenu sposobnost da proizvode realistične slike i video zapise.

U vremenu koje dolazi, pred naukom je ozbiljan zadatak da se pozabavi istraživanjem na koje sve načine veštačka inteligencija upliće prste u širenje dezinformacija, kako bi svi oni koji se nalaze na frontovima borbe protiv dezinformacija mogli što uspešnije da se snađu u novoj eri, koja je već počela.