Izvor: Tanjug

"Kao državnom preduzeću, Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB) bile su potrebne velike investicije, što je mogao da ponudi samo privatni kapital, a prodaja je bila jedino i najbolje rešenje, jer država nije mogla da izdvoji 100 miliona evra i ubaci ih u tu korporaciju", rekao je Nedimović za "Politiku".
 
On je dodao da na prvom tenderu koji je raspisao grad Beograd nije uopšte ni bilo zainteresovanih.
 
"Sada smo imali samo jednog ponuđača i svega dve kompanije koje su otkupile dokumentaciju. To znači da ova korporacija ipak i nije toliko atraktivna kako se misli", kaže Nedimović.
 
Upitan zašto se odustalo od strateškog partnerstva gde bi država zadržala udeo, ministar kaže da bi strateško partnerstvo moglo da dođe u obzir da je bilo zainteresovanih.
 
"Naravno da smo pre raspisivanja tendera radili ispitivanje tržišta. Postavlja se pitanje šta bi to funkcionalno donelo u odnosu na ovakav vid traženja investitora. Podsećam da ovo nije bila klasična prodaja imovine jer je bilo ograničenja za investitora. Od broja grla i nivoa proizvodnje koji će morati da zadrži u naredne tri godine, do zabrane otuđenja i obaveznih investicija. Novi vlasnik će morati da zadrži 1.000 radnika od 1.700 zaposlenih i da isplati otpremnine od 450 evra, što je više od zakonom propisanih 200 evra po godini staža", rekao je Nedimović.
 
Ističe da prehrambena sigurnost Srbije neće biti ugrožena, da država poseduje i viškove hrane i suficit u trgovanju poljoprivrednim proizvodima u visini od 1,7 milijardi evra.
 
Odgovarajući na pitanje zašto država nije uslovila investitora na duži rok, Nedimović kaže da Zakon o privatizaciji daje obavezu od tri godine, a da nije rok od pet godina koji je država želela nije mogao da bude postignut bez izmene propisa.
 
"Tražen je investitor koji je u prošloj godini imao minimalan promet od 400 miliona evra. Dakle kupac koji je imao kapacitet da ispuni zahteve", dodaje ministar.
 
Na konstataciju "Politike" da opozicija kaže da se tražio konkretan investitor, Nedimović postavlja pitanje zašto današnja opozicija nije našla nekog u poslednjih 15 do 20 godina, već su konstantno beleženi gubici.
 
"Čak i ono što su prikazivali kao investiciju (farme) nisu platili, nego je plaćeno kasnije iz poslovanja. Držali su preduzeće u konceptu reorganizacije da nikome ne bi plaćali obaveze. Pa to može svako. Kakva je to privreda, to je klasično socijalističko samoupravljanje. Ako želimo investicije, veće prinose u PKB-u, mora da se ulaže u infrastrukturu. I još nešto, što se tiče promene namene zemljišta, o čemu su mnogi pričali. građevinsko zemljište nije bilo predmet prodaje, ono je ostalo u vlasništvu države. Toliko je složena procedura promene namene zemljišta i prolazi kroz toliko nivoa odlučivanja da je to praktično nemoguće", rekao je Nedimović.
 
Novac od prodaje će leći po potpisivanju ugovora, dodaje ministar, ističući da je dugovanje 80 miliona evra, a da će svi poverioci biti izmireni.
 
"Tako ćemo se na dva načina lišiti loših neplaćenih potraživanja. Šta je bila alternativa svemu ovome? Da se PKB i dalje zadužuje i da to banke kasnije uzmu na ime hipoteke. Ili treća varijanta, da preduzeće ode u stečaj, da se sve anulira, radnici ostanu bez posla i kasnije proda imovina", kaže Nedimović za "Politiku".
 
Upitan o drugom potencijalnom stranom investitoru, nemačkom "Tenisu", i zahtevu opozicionih stranaka u Vojvodini da vide detalje ugovora, Nedimović kaže da nikakvi ugovori nisu potpisani, ali da odluke jesu donesene.
 
"Sada je na 'Tenisu' da potpiše ugovor za Kikindu od 1. novembra. Zemljište u Zrenjaninu im je na raspolaganju od 1. novembra 2019. godine. Te parcele su prošle godine bile u zakupu i naravno da će opet ići na licitaciju ako ne potpišu ugovor. U stalnom smo kontaktu sa njima i videćemo da li će se to dogoditi. Ono što je sada realan problem za investiranje u sektoru svinjarstva jeste afrička kuga svinja koja se pojavila u Belgiji i pitanje je trenutka kada će i u Nemačkoj. I Srbija je u opasnosti, to su sve izazovi za investicije", objašnjava ministar.