Izvor: Tanjug, Hina/Novac.hr

Most povezuje Hongkong sa Makaom, kao i gradom u Džuhajem, na kopnu južne provincije Guangdong.

Izgradnja je trajala devet godina, a troškovi su iznosili oko 20 milijardi dolara.

Deo te saobraćajnice ide kroz tunel ispod mora, čime se brodovima omogućava nesmetani prolaz kroz deltu Biserne reke (Đuđjan), srce kineskog proizvodnog sektora.

Rojters navodi da će, sa otvaranjem ovog mosta, koji ima veliki ekonomski i politički značaj, vreme putovanja preko delte Biserne reke sa nekoliko sati svesti na samo 30 minuta.

Ovaj most predstavlja fizičku vezu sa Hongkogom, finansijskim centrom Azije, nad kojim je Kina od Britanije preuzela kontrolu 1997. godine uz garantije da će taj poluautonomni region zadržati svoj pravni i ekonomski sistem u narednih 50 godina.

U toj infrastrukturi dugoj 55 km izmenjuju se dug drumski most koji vijuga iznad voda delte Biserne reke i podmorski tunel. Most je čak je 20 puta duži od čuvenog Golden Gate mosta u San Franciscu, navodi Hina, prenosi Novac.hr.

U celu građevinu je ugrađeno 400.000 tona čelika (to je 60 puta više nego što je ugrađeno u Ajfelov toranj), a na kraju tunela koji se nalazi pod morem sagrađena su i dva veštačka ostrva, od kojih je svaki ojačan sa 120 čeličnih cilindara, visokih 55 metara, širokih 22 metra i teških oko 550 tona.

Most će se za saobraćaj biti otvoren u sredu, dan nakon svečanog otvarenja. Uz to da će obični građani most moći prelaziti tek nakon što zatraže i dobiju posebnu dozvolu, dok će većinu prometa činiti kamioni koji prevoze teret i posebni autobusi. Vozila javnog prevoza preko njega neće saobraćati, piše Gardijan. Takođe, budući da se u Hong Kongu i Macauu vozi na levoj strani puta, a u ostatku Kine na desnoj, vozači iz bivših britanskih kolonija moraće se prilagoditi većini te će preko mosta voziti na desnoj strani.

Inače, izgradnju mosta koja je počela 2009. obeležili su prekoračenje rokova, probijanje budžeta, optužnice za korupciju i pogibije radnika. Vlasti očekuju da će ovo graditeljsko čudo podstaći trgovinu zahvaljujući približavanju dve obala tesnaca. Međutim, protivnici projekta u Hong Kongu vide ga kao pokušaj Pekinga da učvrsti vlast u bivšoj britanskoj koloniji koja na papiru ima široku autonomiju zahvaljujući načelu "Jedna zemlja, dva sistema" primenjenom kod njenog povratka pod kinesku vlast 1997.