Nakon što su iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije najavili da će uputiti republičkom parlamentu predlog izmene Zakona o radu u delu koji se odnosi na radno vreme, mnogi su se sa pravom zapitali koliko je to u Srbiji moguće i kako bi funkcionisalo. Ovaj pokret traži da se vreme provedeno na poslu skrati sa osam na šest sati.

U proteklih nekoliko godina više studija se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena za koje se ispostavilo da ne funkcioniše najbolje. Rezultati svih ovih studija su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze sa tim koliko ste efikasni i produktivni.

Švedska je prva eksperimentisala sa smenama od šest sati, ali ne u proizvodnji već u jednom staračkom domu. Prvi izveštaji su potvrdili da su medicinske sestre bile srećnije, imale su više energije i bile su produktivnije. Čim su se vratili na staro, sestre su se žalile na umor i iscrpljenost.

Švedjani, medjutim, ne planiraju da ovu meru uvedu za stalno ili da je šire na druge domove, jer da bi to učinili potrebno je mnogo više novca. Da bi pokrio skraćenje radnih sati za 68 medicinskih sestara u domu, grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba, uz troškove od oko 12 miliona kruna (1,3 miliona dolara).

Za razliku od Švedske u Srbiji postoji minimalac. Minimalac od oko 26,000 dinara u Srbiji dobija se množenjem brojeva mogućih časova u mesecu, 184 sa minimalnom cenom rada po času od 143 dinara. Ako bi se radno vreme smanjilo na 6 sati, poslodavac bi morao da zaposli novog radnika, a to dodatno povećava njegove troškove. U tom slučaju, poslodavci bi bili primorani da smanje troškove na mesečnom nivou. Kraćenjem radnog vremena na 35 sati, minimalna zarada bi se smanjila za nekih 7,500 do 8,000 dinara.

Da li previše radimo i da li bi se skraćenim radnim vremenom povećala produktivnost, pitali smo Smederevce.