Izvor: Politika

Većinu naoružanja koje građani Srbije legalno poseduju čini lovačko, sportsko i oružje za ličnu bezbednost, ali država veliki problem ima s nelegalnim oružjem koje je nasledstvo ratova devedesetih godina prošlog veka, piše Politika.

"Crno oružje" uglavnom nabavlja u rubnim delovima Srbije, na granicama sa Republikom Srpskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

"Na crnom tržištu na prostoru bivše Jugoslavije ima svega, a u nekoj situaciji mogu se nabaviti i topovi. Prema nekim pričama koje sam čuo, minobacači, 'zolje' i bombe se kupcima poklanjaju prilikom veće kupovine oružja", rekao je za Politiku bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Božo Spasić.

Držanje automatskog oružja, poput "kalašnjikova" i "heklera", kao i eksplozivnih naprava (bombe kašikare) teško je krivično delo u svim zemljama sveta, i tu ni zakon u Srbiji ne odstupa.

Pre tri godine u Srbiji je uništeno 18.000 komada ilegalnog oružja koje je zaplenjeno od izvršilaca krivičnih dela ili su ih građani sami predali.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je od 2014. do prošle godine sprovelo tri procesa legalizacije oružja. Takođe, od 1. juna 2017. pooštreni su i zakoni.

Za naoružanje u ilegalnom posedu predviđena je kazna od dve do 12 godina zatvora.

Ipak, na crnom tržištu je i dalje velika količina oružja koje za nekoliko stotina evra može da se kupi od preprodavaca.

Automatska puška "kalašnjikov" može da se nabavi po ceni od 600 do 1.000 evra, saznaje Politika od dobro obaveštenog sagovornika.

Jurišna puška AK-47, koju je konstruisao Mihail Kalašnjikov, jedno je od najpopularnijih i najprodavanijih oružja na celom svetu, pa tako i na Balkanu.

Od "kalašnjikova" su skuplji "hekleri" (cena je do 2.000 evra). Ovo automatsko oružje najčešće koriste atentatori koji likvidiraju žrtvu sa motora (skutera) u pokretu.

Pištolji i revolveri koštaju od 50 do 500 evra, u zavisnosti od njihovog stanja i proizvođača.

Cena eksplozivne naprave koje kriminalci u svojim obračunima postavljaju ispod tuđih automobila kreće se od 5.000 do 10.000 evra, piše Politika pozivajući se na neimenovani izvor.