Izvor: B92

Iako ni do kraja 2018. godine nije završen višedecenijski posao na izgradnji drumskog Koridora 10 koji povezuje najseverniji i najjužniji, odnosno najistočniji deo zemlje, Srbija se priprema da u 2019. godini otvori potpuno novo poglavlje i rad na izgradnji auto-puteva ka Rumuniji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji, ali i onaj koji će poprepčno povezati dva postojeća auto-puta, u centralnoj Srbiji. 
Govoreći o planovima i novom investicionom ciklusu koji će pokrenuti Ministarstvo građevinarstva sledeće godine u vrednosti od pet milijardi evra, prvi čovek Koridora Srbije Zoran Babić nedavno je najavio da je reč o velikog broju projekata koji će biti završeni u narednih pet do sedam godina. 
U tom paketu su nastavak Koridora 11, od Požege do Boljara na granici sa Crnom Gorom, u dužini od 107 kilometara, čija izgradnja se procenjuje na između 1,8 milijardi i dve milijarde evra. 
Milutin Ignjatović generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP ocenio je da je reč o po geološkoj građi i topografiji najtežoj deonici na kojoj je projektovan 51 tunel, oko 100 mostova i oko 20 podvožnjaka i nadvožnjaka. 
Prema rečima Ignjatovića, projektovanje deonice od Požege preko Ivanjice do Boljara, može da počne tek kada se izvrše brojna terenska istraživanja (geodetska snimanja, geološka istražna bušenja, laboratorijsko-geomehanička ispitivanja, itd). "Po mom mišljenju, to će biti 2020. godine, dok gradnja može da počne u 2021. godini", rekao je Ignjatović.
Sledeći na spisku auto-puteva je tzv. Moravski koridor, to jest autoput Pojate - Preljina u dužini oko 110 kilometara koji će povezati Koridore 10 i 11, više od pola miliona stanovnika i oko 21.000 aktivnih preduzeća, kao i desetak privrednih zona, turistička i kulturna mesta. 

Vrednost tog auto-puta, koji zbog terena na kojem će se graditi ne bi trebalo da predstavlja veći problem, procenjuje se na oko 800 miliona evra. Resorna ministraka Zorana Mihajlović u više navrata je najavljivala da je za izgradnju deonice koja će povezivati Čačak, Kraljevo - Trstenik - Ćićevac - Pojate, zainteresovana američka kompanija Behtel. 
Bilo je najava da će ugovor biti potpisan do kraja 2018., što se ipak nije dogodilo. 
Krajem godine je, međutim, potpisan komercijalni ugovor sa turskom kompanijom "Tašjapi" za projektovanje i izgradnju dela auto-puta Beograd-Sarajevo u vrednosti od 250 miliona evra. Očekuje se da u 2019. bude potpisan finansijski ugovor, a početkom 2020. godine izgradnja autoputa. 
Autoput Beograd-Sarajevo gradiće se u dve trase koje na teritoriji Srbije obuhvataju deonice Sremska Rača - Kuzmin, dužine oko 17 kilometara, i Požega-Užice-Kotroman, dužine oko 60 kilometara. 
Ukupna vrednost izgradnje obe deonice na teritoriji Srbije je oko 1,05 milijardi evra, od čega je oko 220 miliona evra vrednost deonice Sremska Rača - Kuzmin, a oko 830 miliona evra deonica Požega-Kotroman. 

Autoput Beograd-Sarajevo je prvi autoput koji će direktno povezati Srbiju i BiH, kao i Srbiju sa Republikom Srpskom, a od velikog je značaja i za povezivanje u regionu.
U okviru investicionog paketa od pet milijardi evra je i izgradnja Koridora mira. Najava je da će se prvo graditi deonica od oko 30 kilometara od Niša do Pločnika i u prvoj fazi će biti izgrađen poluautoput, čija je vrednost oko 200 miliona evra. 
Plan je da se gradi i brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume i kasnije dalje do Šapca i Loznice, kao i brze saobraćajnice od Beograda do Zrenjanina i od Zrenjanina do Novog Sada. 
Za izgradnju auto-puta od Beograda do Zrenjanina zainteresovana je kineska kompanija Šandong. 
"Saradnja Srbije i Kine u oblasti infrastrukture traje već dugo, a svi projekti koje zajednički realizujemo rade se efikasno i mogu da budu primer mnogim drugim ulagačima u Srbiji", rekla je ministarka Mihajlović posle sastanka sa predstvnicima te kompanije krajem 2018. 

Ona je naglasila da je prioritet u ovoj fazi realizacije novog projekta da se pripremi kompletna projektno-tehnička dokumentacija, a da će se u narednom periodu razgovarati i o modelima finansiranja izgradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin. 
Projekat izgradnje novog auto-puta kroz Vojvodinu, dužine oko 66 kilometara, omogućiće spajanje Beograda, odnosno Borče i Zrenjanina, i doprineće uspešnoj realizaciji započetih investicija i privlačenju novih u Zrenjaninu i Banatu. 
Izgradnju auto-puta Beograd-Temišvar aktuelizovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih dana 2018. godine kada je kazao da je tokom razgovora sa premijerima Grčke, Bugarske i Rumunije u Beogradu razmatrano i to pitanje. 
On je izrazio zadovoljstvo što je Rumunija nedavno pokrenula izradu vizibiliti studije za taj projekat. "Verujemo da, ako donesu odluku, bez ozbira da li će se odlučiti za javno-privatno partnerstvo, finansiranje iz budžeta ili fondova, možemo da krenemo u izgradnju koridora važnog za Srbiju", rekao je Vučić. 
Reč je o auto-putu o kojem se progovori svaki put prilikom susreta državnika obe zemlje, ali do sada nije bilo konkretnijih dogovora. Svojevremeno su iz Beograda stizali navodi da Rumuni nisu bili zainteresovani, dok je tamošnja štamša objavila da je za zastoj na tom projektu odgovorna zvanična Srbija. 
Svi nabrojani projekti su trenutno u različitim nivoima izrade projektno - tehničke dokumentacije i tek će se razmatrati modeli finansiranja.