Izvor: FoNet
Društvene mreže, sve niže poverenje u tradicionalne medije i sve verodostojniji sadržaj koji se generiše uz pomoć dipfejk snimaka mogu stvoriti savršenu oluju kada je reč o širenju dezinformacija i lažnih vesti, upozorava Demostat.
Kako se ukazuje, reklama bi mogla biti prekretnica za političke kampanje, jer se prvi put koriste slike napravljene isključivo pomoću tehnologije veštačke inteligencije.
Nove tehnologije će verovatno biti najefikasnije korišćene protiv ranjivih grupa, kao što su žene, predstavnici manjina ili članovi LGBT zajednice koji se kandiduju na funkcije.
Slike generisane veštačkom inteligencijom i dipfejk snimci lako bi se mogli koristiti i za seksualizaciju političarki, kao i kreatora javnog mnjenja i drugih lidera, što može potkopati kredibilitet žena u kampanjama.
Takođe, sve realističniji lažni video snimci, audio snimci i fotografije mogli bi omogućiti političarima da poreknu odgovornost za bilo koji problematičan zvučni zapis ili video, tvrdeći da je gledaocima sve vreme trebalo da bude očigledno da su takvi materijali generisani veštačkom inteligencijom ili su lažni.
Platforme društvenih medija počele su da uvode nove politike za rešavanje problematike kad je u pitanju sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, ali je izazovno integrisati ta nova pravila sa već postojećim kad je reč o političkom sadržaju.
Meta je zabranila dipfejk snimke na svojim platformama, ali ostaje nepokolebljiva u odluci da se činjenice koje iznose političari ne proveravaju.
TikTok je zabranio dipfejk snimke za privatne ličnosti, a kada je reč o javnim ličnostima zabranjeni su samo ako reklamiraju neke proizvode ili krše druge uslove te mreže, kao što je promovisanje govora mržnje.
Duboko lažiranje snimaka javnih ličnosti u svrhu „umetničkog ili obrazovnog sadržaja“ je ipak dozvoljeno.
Komentari (0)
Ne postoji komentar!