Izvor: Tanjug

Specijalno tužilaštvo, koje se sada zove Tužilaštvo za organizovani kriminal, u oktobru 2006. je podiglo optužnicu od skoro 200 strana, kojom je teretilo 35 ljudi, zbog 105 krivičnih dela.

Na njoj su se našli mahom ugledni pravnici, počev od tadašnjeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića, preko sudija tog suda, a tu su i brojni stečajni upravnici, biznismeni i advokati.

Međutim, ni posle dva prvostepena suđenja i pretresom pred Apelacionim sudom tužilaštvo nije dokazalo njihovu krivicu, pa će država plaćati velike troškove svojih "grešaka".

Ovaj maratonski proces okončan je delom 2015. godine, kada je Apelacioni sud pravosnažno oslobodio neke okrivljene i odbio pojedine optužbe, a konačno i prošle sedmice kada svi preostali, od početnih 35 optuženih, pravosnažno oslobođeni.

Do sada je odbrani na ime sudskih troškova po presudi iz 2015. godine dosuđeno 285 miliona dinara (oko 2,4 miliona evra).

U Višem sudu u Beogradu Tanjugu je rečeno da novi zahtevi za sudske troškove još nisu stigli.

Od ukupno 35 okrivljenih, 16 njih je u pritvoru na različite vremenske periode, a jedan okrivljeni je još tokom istrage izvršio samoubistvo.

"Po danu 7.000 dinara"

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović kaže da su njene kolege koje su postupale u tom predmetu preračunale da su okrivljeni ukupno proveli 20 godina u neosnovanom pritvoru zbog čega će imati pravo da traže naknadu štete od države.

Ona je ukazala da se prosečno po danu dosuđuje po 7.000 dinara na ime neosnovanog lišenja slobode (boravka u pritvoru), pa bi po tom osnovu država mogla da isplati preko 50 miliona dinara.

Kada su u pitanju troškovi postupka, advokati su preračunali da oni iznose oko 200.000 evra po jednom okrivljenom, navela je poznata beogradska advokatica.

Ona je podsetila da Goran Kljajević zbog ovog postupka 12 godina nije primao platu predsednika Trgovniskog suda, kao ni sudija Delinka Đurđević.

"Platu nisu primali ni svi ostali okrivljeni, hiljadu ljudi je ostalo bez posla zbog zatvaranja preduzeća okrivljenih. Mika Brašnjević se ubio u pritvoru", navela je Dobričanin Nikodinovićeva.

Ona smatra da je taj predmet od početka imao političku konotaciju.

"Međutim, čudi me što, iako su se promenile čak četiri vlasti od 2006. godine, nijednoj nije palo na pamet da tu optužnicu 'prečešlja' i odustane nego se čekao kraj sudskom odlukom", navela je Dobričanin Nikodinovićeva.

Smatra da ovaj slučaj jasno pokazuje da tužilaštva ne treba da budu tvrdoglava, već kad vide da nemaju ništa da dignu ruke na vreme.

"U suprotnom, oni budžet i građane izlažu troškovima, a ljude protiv kojih se vodi postupak izlažu teretu vođenja tog postupka i svemu što on nosi sa sobom", zaključila je Dobričanin Nikodinovićeva.

Poslednjom pravosnažnom odlukom od prošle sedmice, Apelacioni sud u Beogradu je oslobodio od optužbi sve optužene za oštećenje srpskih privrednih giganata jer su navodno 2004. i 2005. godine zloupotrebama prisvojili više od 50 miliona evra.

Od toga je, prema nedokazanim tvrdnjama tužilaštva, samo iz "Ce marketa" izvučeno 20 miliona, a iz Poštanske štedionice oko 14 miliona evra.

Država izgubila bitku

Afera je odjeknula u aprilu 2006. godine, kada su uhapšeni Kljajević i sudija Trgovinskog suda Delinka Đurđević, biznismen Sekula Pjevčević, braća Milinko i Miko Brašnjović – suvlasnici firme "Eko produkt", bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, advokati Nemanja Jolović i Jasmina Kojić Pavlović.

Pomenuti Miko Brašnjević se zbog ovog slučaja tokon istrage ubio u pritvoru.

Tokom istrage, spisak osumnjičenih i uhapšenih je rastao, kao i lista krivičnih dela.

Posle maratonskog suđenja, u maju 2013. izrečena je prva prvostepena presuda kojom je 16 optuženih bilo osuđeno, a 18 oslobođeno.

Najveću kaznu tada je dobio Sekula Pjevčević od devet godina zatvora, Kljajević je bio osuđen na šest i po godina zatvora, sudija Delinka Đurđević na četiri godine zatvora, a advokat Jolović na dve i po.

Stečajni upravnik GP "Rad" Miljko Živojinović, kao i Radulović tada su u odsustvu osuđeni na po pet godina zatvora.

U aprilu naredne godine Radulović se vratio u Srbiju, ali je šest meseci kasnije preminuo, ne dočekavši novo suđenje.

Apelacioni sud, međutim, 2015. godine u svojoj odluci povodom te presude nije potvrdio nijednu osuđujuću presudu, već je naložio novo suđenje Kljajeviću, Đurđevićevoj, Joloviću i Pjevčeviću u delu optužbe koji se odnosi na Poštansku štedionicu, "Rad", "Ce-market", "Komel" i "Beko".

Taj sud je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu i preinačio u osuđujućem, tako što je Jelicu Živković pravosnažno oslobodio optužbe za primanje mita.

Zbog nastupanja apsolutne zastarelosti obijene su pojedine optužbe protiv Đurđevićeve, Kljajevića i Jolovića.

Nakon ponovljenog suđenja, Specijalni sud je Kljajevića, Pjevčevića, Jovanovića, Jocovića i Spasića oslobodio optužbi, a tu odluku je potvrdio i Apelacioni sud prošle sedmice.

Specijalni sud je, međutim, u aprilu prošle godine na kazne zatvora od dve do četiri i po godine bio osudio Miljka Živojinovića, koji je bio stečajni upravnik GO "Rad", zatim Milivoja Mirkovića, Ljubišu Mitića i Anđelka Bitevića.

Taj deo presude Apelacioni sud je preinačio i sve ih oslobodio od optužbi sa obrazloženjem da njihova krivica nije dokazana.

Tako je 12 godina kasnije država izgubila "bitku" u slučaju koji je trebalo da pokaže odlučnost da će se obračunati sa korupcijom u pravosuđu i privredi.