Centralna državna ceremonija, koju predvodi predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, održava se u Orašcu, mestu u kojem je ustanak podignut pod vođstvom Karađorđa Petrovića, prenosi b92.

Ceremoniji obeležavanja prisustvuju i građani koji nose zastave Srbije, ministri Jandranka Joksimović, Nenad Popović, Branko Ružić, Aleksandar Antić i Zoran Đorđević, predsednica i premijer Republike Srpske Željka Cvijanović i Radovan Višković, predstavnici Vojske Srbije, ambasada i diplomatskog kora, sveštenstvo.

Ana Brnabić i Željka Cvijanović položile su lovorov venac na spomenik Karađorđu u Memorjialnom kompleksu Orašac, a pre toga vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom služi pomen Karađorđu i ustanicima.

Premijerka Ana Brnabić poručila je danas u Orašcu da su prelomni događaji iz istorije važni za razumevanje ovog trenutka u kojem se Srbija ponovo suočava sa izazovima, izborima i odlukama koje će kreirati budućnost, kao i da se ne treba plašiti izazova ili neuspeha, već da bi trebalo biti hrabar i odlučan u prevazilaženju prepreka, kao što su to naši preci bili.

"Menjamo Srbiju i gradimo bolju budućnost za sve naše građane. Naša vizija budućnosti je moderna Srbija", dodala je Ana Brnabić na proslavi Dana državnosti Srbije u Orašcu.

Kako je rekla, održivi razvoj, privredni rast, bolji životni standard i kvalitet života za građane je ono na čemu se svakodnevno posvećeno radi.

"Stvaramo nove mogućnosti za buduće generacije. Građane smo postavili u centar naše politike. Stvaramo jaku ekonomiju. Menjamo sliku Srbije u svetu", istakla je srpska premijerka.

Ona je naglasila da je politika koju Srbija vodi - politika saradnje sa svim partnerima, spremnost na dijalog i kompromis u rešavanju svih otvorenih pitanja, uz puno poštovanje nacionalnih interesa Srbije.

Navela je i da se ponosi današnjom odgovornošću, pameću i razumom onih koji vode Srbije, za buduće generacije, i hrabrošću koju je u Srbiju uveo predsednik Aleksandar Vučić, a koju će, kaže, pratiti.

"Poštujemo sve naše partnere i držimo reč. Zbog toga smo danas u svetu prepoznati kao pouzdan partner, a stavovi Srbije se uvažavaju bez obzira da li te stavove naši partneri dele ili ne", rekla je predsednica srpske vlade.

Ona je podsetila da je početak Prvog srpskog ustanka, 15. februara 1804, označio početak procesa tranzicije jedne privredno zaostale otomanske provincije, u jedno od najslobodnijih društava Evrope Napoleonske epohe.

Tačno 31 godinu kasnije, na Sretenje, 1835, predvođena velikim knezom Milošem, Srbija je dobila jedan od najnaprednijih i najliberalnijih ustava u Evropi, "Sretenjski ustav".

"Ti ključni i prelomni događaji iz istorije naše zemlje važni su danas za razumevanje i tumačenje ovog trenutka kada se Srbija ponovo, kao mnogo puta do sada, suočava sa značajnim izazovima, izborima i odlukama koje će kreirati budućnost naše zemlje. A budućnost zavisi od nas", poručila je Ana Brnabić.

Istakla je da sve represalije nad srpskim revolucionarima i civilnim stanovništvom, čiji je verovatno najpoznatiji simbol niška Ćele-kula, nisu mogli da slome duh ustanka.

"Ubrzo zatim otpočeo je nepovratni narodni pokret srpskog naroda, Prvi i Drugi srpski ustanak, ili pod zajedničkim nazivom 'Srpska revolucija', jer oni to i jesu bili - srpska seljačka revolucija tokom koje je naša zemlja postala jedna od malobrojnih država tadašnje Evrope u kojoj su feudalni odnosi u potpunosti ukinuti", rekla je Brnabićeva.

Naglasila je da poziv srpskog vožda Karađorđa upućen narodnim vođama u svih 17 nahija da ustanu i pruže otpor turskom zulumu, danas za sve nas predstavlja simboličan poziv da se rešimo loših navika, starog i prevaziđenog načina razmišljanja, i da preuzmemo odgovornost za sopstveni život i budućnost Srbije.

"Ako želite dobro sebi, ako želite dobro svojoj deci, borite se svakoga dana za bolju budućnost zemlje u kojoj živite. Nemojte tražiti izgovore, upirati prstom u druge, samo zato jer je to lakše nego rešavati probleme", rekla je Ana Brnabić.

"Možemo mnogo da naučimo iz naše istorije. Kao što su naši preci u temelje srpske države usadili čojstvo i junaštvo, naše je da danas ugradimo znanje i da najmlađe adekvatno spremimo za budućnost", poručila je premijerka.

Ona je istakla da se ne treba plašiti izazova ili neuspeha, već treba biti hrabar i odlučan u prevazilaženju prepreka, kao što su to naši preci bili.

"Zašto se oni nisu plašili ni dahija, ni moćne Otomanske imperije? Jer su imali veliki cilj pred sobom, zato što su bili hrabri da sanjaju slobodu koja im je bila toliko daleko, ali od koje, po cenu života, nisu odustajali. Samo napornim radom i spremnošću na doživotno učenje i lični razvoj, možemo postati društvo uspešnih, slobodnih i srećnih pojedinaca", rekla je Brnabićeva.

Ona je poručila da predsednik i Vlada Srbije vode odgovornu politiku, za koju veruje da će dugoročno doneti napredak i dobrobit građanima Srbije, bez razlika, jer je to politika suštinske transformacije zemlje.

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.

Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.

Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka.

Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.

Dan uoči obeležavanja Dana državnosti izvedena je počasna artiljerijska paljba u Beogradu, na Savskoj terasi na Kalemegdanu.
Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine.