Izvor: Fonet

Na predavanju na debatnom klubu Saveza studenata Oksforda (Oxford Union) o temi „Budućnost Srbije u Evropskoj uniji“, Brnabić je navela da je od 35 pregovaračkih poglavlja otvoreno 14, a privremeno su zatvorena dva.

Spremni smo za otvaranje sedam poglavlja, sledeća prilika će biti decembar i međuvladina konferencija. Najverovatnije će biti otvorena tri do četiri poglavlja, ocenila je Brnabić i istakla da je njen fokus da se poglavlja zatvore.

Srbija je u drugačijoj poziciji od ostalih država u regionu, koje govore o svojim evroatlantskim integracijama. One pregovaraju o članstvu u EU, ali i NATO, dok je Srbija vojno neutralna zemlja i ne želi članstvo u NATO, istakla je Brnabić.

Ona je studentima predstavila ekonomske reforme koje su sprovedene u okviru pregovaračkog procesa, fiskalnu konsolidaciju, u sektoru reformi javne uprave i najavila da će u 2019. godini početi sa radom Nacionalna akademija za javne službenike. Govoreći o kontekstu vladavini prava, Brnmabić je naglasila da je u toku ustavna reforma u sektoru pravosuđa.

Ona je ukazala da se u Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan 2025. godina navodi kao mogući datum u kojem bi Srbija i Crna Gora mogle postati sledeće članice Unije. To je ambiciozan cilj jer moramo da otvorimo sva ostala poglavlja, da ih zatvorimo, nije dovoljno samo usvojiti zakon i reći – idemo dalje, moraju se primenjivati, naglasila je Brnabić.

Ona je, ponavljajući kako je 2025. godina ambiciozan rok, ocenila da ako zemlja do tada nije spremna, bolje je da ne postaje članica EU. Kada razmišljamo evropskoj integraciji, moramo razmišljati o regionalnoj saradnji. Unija kroz jačanje regionalne saradnje pokušava da utiče da zemlje kada postanu članice ne unose bilateralne nesuglasice, već da sarađuju, rekla je Brnabić.

Ona je, naglašavajući svoju saglasnost sa pojedinim evropskim liderima da je Uniji potrebna unutrašnja reforma i da se udaljila od građana i postala birokratizovanija, ocenila kako će EU morati da se menja. Nadam se brže, nego kasnije, navela je ona i ukazala da EU i dalje ostaje najbolje rešenje za izazove sa kojima se Evropa suočava.

Na komentar da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključen u kreranje spoljne politike, Brnabić je rekla da je to deo njegovih ustavnih nadležnosti.

Po mom mišljenju, on je hrabar lider i čovek i postala sam deo vlade na njegov poziv. On je doprineo promeni Srbije i perspektivi u smislu regionalne saradnje. Vučić je prvi premijer koji je posle 70 godina pozvao premijera Albanije Edija Ramu da poseti Srbiju, rekla je Brnabić. Vučić je uticao na dijalog Beograda i Prištine i potpisivanje Briselskog sporazuma, koji ima ogroman značaj na proces normalizacije odnosa, ocenila je Brnabić i naglasila da je Vučić prvi koji je rekao kako treba razmišljati o kompromisu za rešenje kosovskog problema. Volim da se konsultujem sa njim, to nije obavezno, ali čak i da nije predsednik – to bih činila, rekla je Brnabić.

Na pitanje o položaju Bošnjaka u Sandžaku, Brnabić je rekla da je Srbija zemlja sa najvećim brojem nacionalnih manjina, koje su okupljene u 21 nacionalni savet kroz koje te zajednice mogu direktno da utiču na kreiranje politika. Imamo institucionalne mehanizme da se rešavaju određena pitanja i u nedelju nas očekuju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, rekla je ona. Na pitanje o saradnji i uticaju Moskve, Brnabić je rekla da je Rusija zemlja tradicionalni partner Srbije sa kojim ima Sporazum o slobodnoj trgovini, te da je Rusija svesna da je spoljnopolitički prioritet zvaničnog Beograda članstvo u EU.

Brnabić je, na pitanje o kineskim investicijama u Srbiju i Evropu, rekla kako ne misli da su te investicije ili proces „Pojas i put“ loše, ali da razume uzdržanost pojedinih evropskih političara. Radije bih na njihovom mestu išla u Peking, bila proaktivna, sugerisala je Brnabić i ukazala da su u Srbiji najveće kineske investicije u infrastrukturu.

Jača Srbija je dobra i za EU, ocenila je Brnabić. Po njenom mišljenju, u parlamentu je donekle teže nešto zastupati kada nisi član stranke, ali da joj je vladajuća stranka u koaliciji, Srpska napredna stranka, uvek davala punu podršku u onome što radi. Prva sam žena premijerka Srbije, osoba koja se otvoreno izjašnjava kao gej na čelu vlade, uključujući i region, ali sve to je deo promena u zemlji, naglasila je premiejrka Srbije Ana Brnabić.