Izvor: Fonet

U saopštenju Komore navodi se da Komitet za ljudska prava iznosi paušalne primedbe na nacrt tog zakona pozivajući se, kao i do sada, na argument da udruženja tu delatnost obavljaju poslednjih 20 godina.

Komitet pritom zanemaruje da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne donosi radi „uvođenja u sistem“ udruženja kao pružalaca te usluge, već radi ostvarenja prava na jednak pristup pravdi građana kojima je pravna pomoć potrebna, nezavisno od njihovog imovnog stanja, i mogućnost ostvarivanja tog prava putem profesionalne i stručne pomoći, ukazala je Advokatska komora.

Kako se ukazuje, cilj Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći nije samo jednak pristup pravdi socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva i svim ranjivim grupama, već i obezbeđenje kvalifikovane pravne pomoći koja se pruža radi zaštite njihovih prava i sloboda i ostvarenja interesa, jer korisnik besplatne pravne pomoći ni na koji način ne može biti uskraćen za stručnu, kvalitetnu, kvalifikovanu pravnu pomoć samo zbog činjenice da je on ne finansira.

Advokatska komora naglašava da advokatura i jedinice lokalne samouprave, bilo samostalno ili na osnovu ugovorne saradnje, imaju sve mogućnosti da podmire potrebe potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći.

Nacrt zakona o besplatnoj pravoj pomoći stvara uslove da građani steknu mogućnost da putem stručne i profesionalne pomoći ostvare pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi u skladu sa načelima vladavine prava i ravnopravnosti pojedinca u postupku, kao i da se, koristeći postojeće kapacitete advokature i jedinice lokalne samouprave, stvori efikasan i finansijski održiv sistem, zaključila je Advokatska komora.