Izvor: Tanjug

Prema oceni agencije, odluka o povećanju kreditnog rejtinga Srbije, doneta je na osnovu stabilne ekonomske politike usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga.

Rast BDP-a Srbije za 2019. i 2020. godinu projektovan je u iznosu od 3,6 procenata i 4,0 procenta, respektivno.

Agencija ističe fiskalnu disciplinu Vlade Srbije i posvećenost fiskalnoj konsolidaciji, koja je doprinela kontinuiranom primarnom fiskalnom suficitu države u proseku od 3,2 odsto BDP-a u 2017. i 2018. godini.

Trend je nastavljen i u 2019. godini, i za deset meseci ostvaren je fiskalni suficit od preko 1,0 odsto BDP-a.

Agencija "Standard i Purs" očekuje da će fiskalna stabilnost biti očuvana i u narednom periodu – kako po osnovu čvrste kontrole tekućih rashoda, tako i po osnovu rasta ekonomske aktivnosti i snažnog rasta poreskih prihoda.

Prema Agencji, dalji rast stranih direktnih investicija (SDI) podržao bi rast izvoza i BDP-a, što bi, kako se navodi, bio ključni faktor za povećanje kreditnog rejtinga u narednoj godini.

Od 2015. godine Srbija ostvaruje punu pokrivenost tekućeg deficita stranim direktnim investicijama, što ukazuje na dugoročnu održivost njene eksterne pozicije.

U srednjem roku, očekuje se da će tekući deficit iznositi oko 5,0 odsto BDP-a i da će prilivi SDI ostati više nego dovoljni za njegovu pokrivenost.

Javni dug na silaznoj putanji

Poboljšani fiskalni rezultat, pad kamatnih stopa i aprecijacija valute omogućili su Vladi Srbije da javni dug stavi na čvrstu silaznu putanju.

Kako navodi Agencija, u proteklom periodu ostvareno je značajno smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, i prognozira se da će taj trend biti nastavljen i u narednom periodu.

U saopštenju se konstatuje da je poboljšana valutna struktura javnog duga, kao i da je ostvaren produžetak ročnosti javnog duga.

Poboljšana valutna struktura duga ostvarena je prevashodno smanjenjem učešća dolarskog duga, na koji je u velikoj meri uticala transakcija prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru ove godine.

Sredstvima koja su ostvarena novom emisijom evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu prevremeno su otkupljene ranije emitovene dolarske evroobveznice, u ukupnom iznosu od oko 1,7 milijardu dolara i ostvareni povoljni uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, po najnižoj kamatnoj stopi od 1,5 odsto (kuponska stopa) sa rokom dospeća od deset godina.

Učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu Republike Srbije na kraju oktobra ove godine povećano je na oko 28 odsto, dok je učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu smanjeno na 19,7 procenata na kraju novembra ove godine.

Rejting agencija pozitivno ocenjuje nisku i stabilnu inflaciju koja je u oktobru iznosila 1,0 posto, uz istovremenu stabilnost deviznog kursa.

Jačanje bankarskog sektora, posebno u pogledu kvaliteta aktive, podržalo je snažniji rast kreditne aktivnosti.

Udeo NPL smanjen je na 4,7 posto na kraju septembra u odnosu na oko 23 odsto koliko je iznosio u 2015. godini.

U izveštaju se pozitivno ocenjuje rast investicionih ulaganja, poboljšanje uslova na tržištu rada, rast izvoza, kao i jačanje bankarskog sistema.